Света Тајна свештенства
владика Атанасије (Јевтић)
Света Тајна свештенства је Тајна у којој се изабрани, образовани и зрели православни Хришћани благодаћу Духа Светога хиротонишу (рукоположе) и оспособљавају да проповедају јеванђеље, уче вери, свршавају Свете Тајне и управљају црквом. Ту Тајну је основао сам Господ када је изабрао своје Апостоле, послао их на проповед Јеванђеља и рекао: „Идите и учите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“, и када им је дао власт да опраштају грехе. То је велика Тајна, већа од царске и анђелске и она је саставни део бића цркве православне.
Постоје три свештена степена. Епископски или владичански, свештенички и ђаконски. Епископ има благодат да свршава све те Тајне, хиротоније, Светога мира, литургије и све остале, а свештеник такође све те Тајне осим хоротоније и Светог мира. Ђакон прислужује свештенику и епископу. Кроз Свете Тајне струји благодат Божија у цркви за спасење људских душа, али кроз Свету Тајну свештенства која је извор осталих Тајни, струји пуноћа благодати Духа Светога у цркви. Спаситељ је саставио своју цркву од свештенства и од верника. Зато је важно да верници са својим свештеницима буду у присној вези у отачкој, родбинској вези. Верници би зато требали да са свештеником чешће контактирају и да се у цркви на Богослужењима састају и заједнички учествују.
Хришћански, духовни живот верника не може проћи без посећивања свештеника, без заједничког поучавања, читања Светог Писма, духовних текстова. Свештеник треба да предњачи у свему томе, као и у чињењу добра, у посећивању болесних у збрињавању сиромашних у сваком доброчинству. Духовни живот свештеника и верника чини целину и то се зове парохија или у заједници са владиком то се зове епархија.
Живот верника у дому, је продужење живота у цркви. Зато је природно да свештеници посећују домове верника и да заједнички духовне а и животне проблеме решавају. Веза са свештеником је веза са Богом, али и непосредно то је заједништво свих у цркви Христовој. У православном дому у који долази свештеник треба да има Свето Писмо, икона крсне славе, Христова, Богородичина, крст, кандило, молитвеник.
Јереј Андреј Живковић
Јереј Андреј Живковић рођен је у граду Крагујевцу (Република Србија) 10. јуна 1993. године. Прво је од двоје деце свештеника Томислава и Слађане Живковић. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. др Сава извршио је Св. тајну крштења и миропомазања над Андрејем у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу давне 1993. године.
Након завршене основне школе, а са благословом блаженопочившег Патријарха српског г. Иринеја тадашњег Епископа нишког, уписује 2008. године Богословију Св. Кирила и Методија у Нишу. Богословију завршава 2013. године. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Јована (Пурића) уписује Православни Богословски Факултет Св. Василија Острошког у Фочи. Од 2015 па све до 2017. године борави у манастиру Острогу (Црна Гора), где активно учествује у организацији богослужбеног живота. По добијању канонског отпуста из Епархије банатске, прелази у Епархију аустријско – швајцарску где бива постављен за уредника Епархијског сајта и службеника Епархије. Био је активан члан мешовитог Епархијског хора ,,Корнелије Станковић“ са којим је учествовао на више манифестација организованих на територији Епархије. На празник Св. Тројица 2020. године ступа у брак са Василијом Пантић, ћерком протојереја-ставрофора Петра и Јустине Пантић. Св. тајну брака извршио је надлежни Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј у Саборном храму Св. Саве у Бечу.
На други дан Тројица, 08. јуна 2020. године, у храму Васкрсења Христовог у Бечу бива рукоположен у чин ђакона од стране Његовог Преосвештенства Епископа аустријско – швајцарског г. Андреја. Истог месеца, у недељу свих Светих бива рукоположен у чин презвитера у храму Св. апостола и евангелисте Марка у Браунау на Ину и постављен за администратора парохије Браунау(Република Аустрија). Своје прве дане као свештеник проводи у храму Васкрсења Христовог у Бечу, где је редовно богослужио припремајући се за преузимање дужности пароха. Са 1. септембром 2020. године постављен је за пароха у Браунау на Ину. Са супругом Василијом има два сина: Василија и Алексеја.
